Kvalitetni, kvalifikovani i sposobni zaposleni uvek su bili ono što jednu firmu čine stabilnijom i jačom od neke čiji su rezultati pomoću štapa i kanapa vlasnika. Tu postoje različiti razlozi koji su nekada objektivni poput malih mesta gde ne postoji kadar za neka uskospecijalizovana radna mesta, ali većinski to nije baš uvek tako.
Kada govorimo o firmama koje postoje 5+ godina i koje su u razvoju, to znači da je jedan značajan broj zaposlenih prošao kroz tu firmu. To ne znači da i dalje nema problema sa zaposlenima i stručnim ljudima. Isto tako, firma koja postoji toliko godina do sada je imala mogućnost da najmanje jednu ili dve osobe obuči toliko detaljno i dobro da ta osoba može samostalno da vodi jedan deo poslovanja, ali se to nije desilo.
Hajde da ne dužim više, već da pređem na ono šta sam želeo da kažem.
Neka nam početna tačka bude situacija gde imamo stalni odlazak zaposlenih i sve teži dolazak do novih ljudi.
Ako bi zaposleni predstavljali cveće u bašti, i mi to cveće beremo i ono uvene i tako ponovo i ponovo. Dođemo do toga da cveće ne raste tom brzinom kojom ono ubrano uvene i nama se dogodi da u nekom trenutku ostanu samo listovi.
Hoću da kažem, ljudi se “potroše” a do novih je sve teže doći. Razlog tome je što svako ko ode je imao neko nezadovoljstvo koje je poneo sa sobom i preneo drugima. Tako dođemo do lošeg marketinga koji našu firmu čini poslednjim izborom za zaposlenje.
Postoji nešto što se zove Karpmanov dramsi trougao o kome možeš da proguglaš za više informacija.
Taj trougao kaže da imamo žrtvu, spasitelja i progonitelja. Svako od nas se nekada našao u nekoj od ovih uloga, ali je pitanje kako se to potencijalno odražava na naše poslovanje.
Preduzetnici su uglavnom postigli svoje uspehe na osnovu napornog rada i znamo da kažemo kako je to naš uspeh i da samo mi znamo koliko smo se namučili da dođemo do njega. Preduzetnik može deo svog uspeha da iznajmi drugoj osobi kroz ugovor o radu i da na taj način pomogne ljudima da rade u nekim stabilnijim i sigurnijim uslovima. Kasnije taj isti poslodavac će potencijalno sve rezultate koje je taj kolektiv ostavario da prepiše na sebe.
Da li u ovome prepoznaješ delove trougla?
Prethodni pasus nije moje mišljenje, samo sam karikirao neke situacije i mišljenja koja čujem od preduzetnika.
Voleo bih da sada razmisliš o sebi.
Da li primećuješ kod sebe da si u nekom delu trougla? Istraži Karpmanov dramski trougao, i pokušaj da se prisetiš u kojim situacijama igraš neku od ovih uloga i da li uopšte primećuješ kod sebe nešto od ovoga.
Zašto je ovo važno?
Možda iz najbolje namere pokušavaš da “spasiš” ljude koji nisu kvalifikovani i da na osnovu toga postaviš strategiju da zapošljavaš i sa i bez iskustva ljude. U zavisnosti od firme do firme, ali generalo gledano – na svakoj poziciji ti je potreban stručan kadar i “stalna postavka”.
Uvek se setim firme Trnava iz Kragujevca koja skoro pa nikada ne traži zaposlene, osim kada otvori novi market ili pokrene nešto novo. Zašto? Zato što postoji sistem u kome su svi zadovoljni.
Da bi sistem bio dobar za sve, vlasnik mora da bude dobar za sebe i ljude oko sebe.
Jedna od firmi koju svi izbegavaju iz mog kraja je na loš glas došla jer je postavljena kao porodični sistem gde se vlasnik i šefica igraju dobrog i lošeg policajca – ona opasna majka, a on dominantan ali brižan otac. Ljudi i koji su stariji od njih deceniju ili dve uđu u model ponašanja kada su bili mali i ako nisi dobar/a onda sledi kazna, a ako si bio dobar onda se to podrazumeva.
Ponekad te “pomaze” ali ne žele često jer možda postaneš razmaženo dete koje će možda nekad da traži svoja prava. A obaveze se podrazumevaju, ali po potrebi treba da znaš i koje su ti bonus obaveze, ali ne znači da su uvek tvoje. Od kada sam saznao da postoje, a ima sigurno 7-8 godina do sada njima su uvek trebali radnici za iste pozicije.
Mladi ljudi koji dolaze u period života kada se zapošljavaju su rođeni početkom dvehiljaditih godina, a njihovi roditelji su u drugačijim okolnostima odrastali i razvijali svoje mišljenje. Kasnije su i vaspitanje dece prilagodili svojim iskustvima, za razliku od njihovih roditelja koji u svoj iskustvu nisu imali razvoj društvenih mreža i druge socijalne i tehnološke promene. Ali to je tema za sebe.
Ono što želim kao pouku ovog teksta da poneseš je:
Ako imaš nedostatak kvalitetnih ljudi koju digoročno svoju karijeru planiraju da razvijaju kod tebe i sa tobom u firmi – razmisli o sebi i koju ulogu igraš.
Koga spasavaš, koga progoniš i ko tebe progoni i spašava...
Najispalativija investicija je ona koja se dugoročno ulaže u rad na sebi.
Spremio sam jednu besplatnu onlajn obuku za preduzetnike i preduzetnice. Klikom OVDE možeš više o njoj da pročitaš i prijaviš se :)
nikolabogojevic.com 